|
Posmatrajuci zenu u
vanumetnickom kontekstu,uvek je percipiramo na dva nacina:
kao drugost koja nedostaje
nasem bicu i kao majku,potencijalnu stvarateljku novog zivota.Izmestanjem
te dve osobenosti u umetnost,zena kao drugost postaje objekat lepote i
nesto sto budi paznju na takav nacin da um misao transformise u osecaj.Sa
druge strane,potencijalna stvarateljka novog zivota postaje supstrat samog
umetnickog dela,nosioc ideje,eksplicitni modus nastajanja.Fotografije
Nenada Karadjinovica upravo nude te dve interpretacije,ali zalazeci u
ontoloske segmente ljudskog bica,ne izostavljaju estetski doptinos u
predstavljanju zenskog tela.
|
Direktor,glavni urednik i odgovorni urednik galerije |
|
Studenskog Kulturnog Centra (SKC)- Beograd |
|
Gabrijel
Savic Ra |
|
Karadjinoviceve fotografije, a ne na njima prikazani modeli,
zavode,jer autor belezi sustinu, a ne pojavnost. Iako na prvi pogled
prepoznajemo fotografije koje vidjamo na bilbordima i stranicama
modnih casopisa, ipak je rec o krajnje umetnickom fotografskom izrazu
i fenomenalnoj Karadjinovicevoj igri. Njegove fotografije bave se
predstavom zenskog tela na jedan visoko-profesionalan,akademski
nacin,retko vidjen u ovdasnjoj savremenoj umetnickoj fotografiji. |
|
|
|
Direktor
Muzeja savremene umetnosti Vojvodine |
|
Zivko
Grozdanic |
|
|
 |
|
Nenad Karadjinovic,
“Inhabitants Of The Evil House”, izlozba fotografija SKC -
V.I.P.Galerija - oktobar 2007.godine
Sa
sebi svojstvenim i jedinstvenim stilom Nenad Karadjinovic
ovim serijalom fotografija zalazi u ontolosku komponentu
fotografije kao medija koji ne hvata samo trenutak vec
intrigantno postavlja pitanje onoga sto se desavalo pre tog
trenutka i onog sto ce se desavati posle. Tu publika
ispituje te vremenske sledove tek kada zadje u samu
fotografiju i postane ono što je percipirano.
|
| |
|
G.Savic Ra -
Urednika V.I.P. Galerije SKC - Beograd |
|
Stanarke
zle kuce, ili zle stanarke, ne, sigurno nisu ni malo zle,
nisu cak ni lose, naprotiv dobre su, ali ni kuca nije zla.
Pri tom i stanarke nisu stanarke i kuca nije kuca. Ostaje
zlo, tri slova koja nesto znace. Pitali smo autora
fotografija i autora naslova izlozbe sta? I nije hteo da nam
odgovori, bar ne sada, mozda jednom, negde... na nekoj
sledećoj izlozbi ili nekim slicnim povodom.
Prirodno svetlo, devojke koje
telom i pokretom pricaju pricu, u stvari vise se igraju u
naizgled bezazlenim situacijama izdramatizovane nestvarnosti.
Skrivena erotika u negde i nekom drugom planu. Pokazuju -
prikazuju sebe u sjajnoj scenografiji odaja iz bajki. One
zive u ovom dvorcu ovog trena, sta je bilo pre toga niko ne
zna, sta će biti jos manje. Gde su bile do sad? Gde ih
mozemo sresti? Odakle i kad su dosle? Kuda idu i kada? Sta
rade i zasto - ili nista ne rade? Zasto su same? Da li su
same?...
Jesu li stvarno stanarke
te-neke zle kuce, ili je to samo intrigantna igra reci.
Mozda su tu samo da bi se fotografisale okupane jesenjom
svetloscu koja se probija kroz prozor razmaknutih zavesa.
Zasto su zavese razmaknute? Viri li neko? I ko? Ili ne viri?
I ko? Jesmo li i na ovu izlozbu dosli da virimo, ili nam je
namera da gledamo i vidimo otvorenih ociju i bez zavesa?
Ja neznam kako vi, ali ja
necu da budem zla kuca. I necu da virim. Videti ili viriti,
cak biti ili ne biti - to jest doći na izlozbu ili ne doci.
Mi smo lepo pozvani i dosli smo da vidimo ovu odlicnu
izložbu, a vi, ili virite ili nam se pridruzite. I videcete
da kuca i nije bas, bas toliko zla, mozda samo malo - ako se
uporedi sa stanarkama.
|
Izlozba “Inhabitants Of
The Evil House”, - SKC Beograd |
|
Dragan Kljajic - Akademski
slikar - www.nadlanu.com |
|
| |
|
ARTMAGAZIN
Fotografije
Nenada Karadjinovica
se bavi predstavom
zenskog tela na jedan visoko profesionalan, akademski nacin,
retko vidjen u nasoj savremenoj fotografiji. Izlozbe sadrze
nekoliko foto serijala uradjenih u prepoznatljivom maniru
perfekscionizma, koga autor neguje zadnjih godina.
|
|
|
|
Jednog dana stiglo mi je pismo,
moja ulaznica u svet maste, fantazije, beskrajne lepote i
iznad svega, vrhunske umetnosti, karta u jednom pravcu za
uzbudljivo putovanje kroz vreme, zlatan kljuc koji vam na
dlan stavljaju samo jednom u zivotu, kljuc od kapije za
snove. Poslao ga je Nenad Karadjinovic, umetnik, sanjar,
fantasta, veliki carobnjak u svom magicnom kraljevstvu senki,
posebnih trenutaka, titraja i boja, senzualnosti i snaznih,
dubokih emocija, onih koje vam doticu srce i bude suze. "
Hajde da zajedno stvorimo jos jednu caroliju. " Sapnuo mi je.
Cekala me je velicanstvena vila Dundjerski, mala ali
pazljivo izabrana grupa neobicnih ljudi, jedan topao dan,
dan za pamcenje. Zavesa se podigla, svetla su se upalila,
izasla sam na pozornicu i pocela da zivim svoj detinji san.
Duboko sam disala, mastala sirom otvorenih ociju, setala
kroz najtajnije odaje svoje duse. Bila sam uzvisena grofica,
ponizna sluskinja, nemilosrdni, hladni ubica i krhka,
uplasena zrtva, jos jedna nit kojom je Nenad tkao lepotu,
jos jedna struna na harfi na kojoj je svirao svoje prelepe
melodije. Zajedno smo stvarali caroliju. I danas, kada se
podstaknuta najlepsim uspomenama zagledam u njegove
fotografije, ne...necu reci fotografije, snove koje je
ostvario, iluzije koje je ucinio vidljivim, kada utonem u
taj divan, puten, nesvakidasnji, bajkovit okean...osetim
isti zanos, istu magiju, i sva ocarana, kao u polusnu, silnu
zelju da ponovo proniknem u Nenadov svet, postanem deo njega,
stopim se sa njim i zauvek ostanem u njemu. Bacite zlatan
kljuc...ja necu napolje...nikada! ....
Maja Silbaski - pisac |
 |
|
|
|
|
|
FOTOMONOGRAFIJA
"ONA
I SVETLO"
110
fotografija
Izdavac: "Zmaj d.o.o" - Novi Sad
maj
2008. godine |
|
